Da ostanem da nezivim u stanu u kojem sam do tada ziveo nije dolazilo u obzir.Komsije bi se,ranije ili kasnije,pozalile na nesnosni miris trulezi mog tela,koje se nalazilo u razlicitim fazama raspadanja,vec u zavsinosti od mog raspolozenja.
Vladajuce je misljenje da zombiji mirisu kao trulo meso.To je prilicno pojednostavljeno i uprosceno receno.Mislim da pricu o tome uglavnom sire laici,koji nikada nisu videli ni jednog zombija,osim na "Farmi" ili VIP VB-u,a jos manje omirisali nekog izbliza.
Zombi Farma
Ono sto iz licnog iskustva mogu da vam kazem jeste da zombiji mogu da smrde na hiljade i hiljade nacina.Mozda ne znate,ali postoji svojevrsno takmicenje,u kome se zombiji takmice u tome koji moze da zasmrdi na vise nacina,ko moze jace da zasmrdi,ko moze najverodostojnij emoze da imitira odredjen smrad(smrad raspadnute macke,trule visnje za daltoniste ili Dragana Todorovica)...
Dakle,zbog svojih dragih komsija,morao sam da se odselim.
Ali gde?Koje je pogodno tlo za zasnivanje potpuno novog nezivota?
Mnogo je pitanja,a premalo neprospavanih casova Poznavanja prirode i drustva,na kojima samo ucili o vrstama zemlje,pogodnom i nepogodnom tlu za zivot,o prisutnosti glista,crva,rovaca i ostale menazerije koja ima tedenciju da se useljava u sinuse postenih zombija i time im izaziva ogromne glavobolje.
Otisao sam do biblioteke da vidim da li imaju neku literaturu iz koje bih mogao da se informisem i da dobijem neke odgovore na pitanja koja su me kopkala.Jedino sto su imali bila je knjiga "Kako upokojiti vampira".
Iako sam ja zombi,a ne vampir,pa nisam mogao da osetim(ili preciznije neosetim,jer zombiji ne osecaju nista)empatiju glede te knjige,ipak sam naucio neke stvari iz nje.
Naucio sam da nije sve jedno da li se nad vama nalazi bukovina,mermerovina ili lipa,na primer.
U ovim krajevima i njihovim mitologijama vampiri biraju lipe,ljudi mermer,a ostala bica,polubica,cume i akrepi,ocito,bukovinu.
Vampiri sahranjuju pod lipom
Zombiji su poznati po svojoj privrzenosti bukovini i obrnuto.Bukva voli svojim korenjem da prozima mozdane sinapse postenih zombija.
Ali gde u gradu da pronadjem bukvu?Da su u pitanju platana znao bih gde da ih NE trazim,ali bukva...O tome nisam imao pojma.
Razmisljajuci tako o svom stambenom problemu,nehotice,ali poznajuci svoju zombi-prirodu najverovatnije namerno,nasao sam se na groblju.
Odmah sam osetio mir i spokoj.Ni jedan stanovnik ovog groblja sigurno nikada ne gleda "Kursadzije" ili "Zikinu sarenicu".Ovo je miran kraj i sigurno ni jedan les sa ovog groblja ne ustaje iz svog groba samo da bi na izborima glasao za DSS ili NS(Kakav sam samo idelista i neznalica tada bio).
A ono sto je moje mrtvo srce nateralo da ne zakuca jeste drvored bukvi koji se protezao duz ivice groblja.
Isao sam duz drvoreda i trazio useljivu bukvu.
Ugledao sam jednu,koja je bila jako stara,i koja je sa jedne svoje strane imala pukotinu duz stabla.Pukotina je bila dovoljno siroka da se zavucem u nju,a,opet,dovoljno uska(i skrivena sibljem)da me zivi posetioci groblja ne bi videli dok sam u njoj.
Unutrasnjost bukve nije bila prostrana.Nisam mogao da se pomeram,nisam mogao da disem,nisam mogao nista da radim dok sam bio u njoj.Sta bi jedan zombi mogao vise da pozeli od nezivota? :)
Нема коментара:
Постави коментар